Neuromarketing

Uređaji koje koristi neuromarketing kompanija EmSense

Interes privatnog sektora za čitanje misli nije ništa manji od državnog. Kadrovskim i marketinškim službama bila bi dovoljna samo ta metoda: poslodavci bi tačno znali koga zapošljavaju, prodavci bi tačno znali šta specifični korisnik želi da kupi, filmadžije bi znale šta ljudi žele da vide... Naučna fantastika? Ne baš. Američka kompanija No Lie MRI već neko vrijeme nudi svoje usluge misaone identifikacije. Oni naplaćuju oko 10.000 dolara podvrgavanje skeniranju mozga u cilju utvrđivanja nevinosti. Njihovi nalazi često se uzimaju u obzir na sudu, a sama firma tvrdi da ima i dosta korporativnih klijenata. U koju svrhu oni koriste usluge kompanije No Lie MRI, može se samo pretpostaviti.

Prvi komercijalni odgovor na napredak u ovom polju javio se u novom ogranku marketinga. Rječ je o neuromarketingu, graničnoj disciplini koja proučava kognitivne i afektivne odgovore na marketinške stimulacije. Eksperti u ovom polju tvrde da njihove metode ispravljaju nedostatke tradicionalnog marketinškog istraživanja. Naime, poznato je to da upitnici, ankete, fokus grupe, intervjui i ostale tradicionalne metode imaju svoje nedostatke. Neuromarketinška istraživanja su, na primjer, na osnovu moždane aktivnosti utvrdila da postoji veliki broj ljudi kojima se, u fizičkom smislu, Pepsi više sviđa od koka-kole, ali da izbor ipak pada na jači brend. To istraživanje pokazalo je da bi realna podjela između dva brenda trebalo da bude oko 50 odsto.

Kompanija Neurosense, koja tvrdi da je radila istraživanja za MTV, Intel i McDonalds, ističe da je pouzdanije koristiti fMRI nego pitati potrošače za mišljenje. Inače, u svijetu već sada postoji oko 90 neuromarketing agencija. Jedna od njih je EmSense, koja nudi prozor u um potrošača. Ova kompanija koristi napravu EmBand, za koju tvrdi da je „prvi prenosivi, neinvazivni uređaj za mjerenje moždanih talasa i psihičke aktivnosti”.

Istina je da subjekti u eksperimentima nisu uvjek iskreni ili da jednostavno ne umiju da na najbolji način prenesu šta misle ili osjećaju. Međutim, upravo faktori konformizma, stida, nezainteresovanosti, nedostatka koncentracije i slično čine nas ljudima. Ove mane postojećih metoda najbolje pokazuju složenost ljudskog mozga. Kompanija IBM napravila je simulaciju mozga – superkompjuter sa 147.456 procesora i više od 144 TB memorije. Ipak, ovaj vještački mozak može se uporediti samo sa mačjim. Iako je to veliki napredak, takođe je i pokazatelj moći naših mozgova.