Čitanje misli

Da li je moguće napraviti uređaj koji će skeniranjem nečijeg mozga otkrivati teroriste, lažove, psihopate ili, recimo, odgovarajuće kupce?

Putnik pristiže na aerodrom. Prolazeći kroz kapiju na ulazu, bez njegovog znanja, skener je detektovao zabrinjavajući obrazac u moždanoj aktivnosti prednje kore velikog mozga. Napredni softver velikom brzinom analizira masivnu količinu podataka i zaključuje: na aerodromu je terorista. Diskretno ga privode. Drugi scenario: paranoični diktator podvrgava skeniranju, tehnologijom kupljenom od kompanije Intel, članove partije. Pronalazi neistomišljenike sa stopostotnom sigurnošću... Djeluje kao naučna fantastika. Istina, tako prefinjena i diskretna tehnologija za čitanje naprednih i „nasumičnih” misli ne postoji. Međutim, granica između SF-a i nauke sve je tanja.

Najviše se otišlo metodama koje pruža funkcionalna magnetna rezonanca (fMRI). Rječ je o tehnologiji koja omogućava da naučnici „vide” šta se dešava u mozgu koji razmišlja. Na Univerzitetu Karnegi Meloun (Carnegie Mellon), u Picburgu, istraživanje su predvodili doktori Marsel Džast i Tom Mičel. Njihov inicijalni test bio je skeniranje razmišljanja deset studenata. Ovim subjektima su prikazani parovi slika iz dvije kategorije. Jedna, u paru, spadala je u kategoriju alata, a druga se svrstavala u boravišna mjesta (kuća, zamak, ambar, iglo...). Zatim je svaki student zamoljen da razmišlja o jednom od ova dva pojma, tj. da se odluči za jedan. Rezultati su bili odlični. Softver je, na osnovu šablona u moždanoj aktivnosti, bio u pravu u 78 odsto slučajeva. Kada se oduzme faktor greške subjekta, tj. nezainteresovanosti, nedovoljne koncentrisanosti, lutanja misli i slično, ovaj rezultat djelovao je još impresivnije. U pojedinim testovima uspješnost je bila zadivljujućih 94 procenata.

Tako su Džast i Mičel otkrili kako izgleda mozak kada razmišlja o specifičnom objektu. Ne radi se o aktivnosti u jednom delu mozga, već o milionima neurona koji su se „upalili” na različitim mjestima. Naravno, u svemu ovome postoji jaka zakonitost: šablon moždane aktivnosti vezane za razmišljanje o kašici jako je sličan onom koji korespondira sa mislima o viljušci ili nožu. Isto važi i za kategorije alata ili bilo čega drugog. Međutim, ova metoda je prefinjenija od kategorisanja. Softver, i sa njim naučnici, razlikuju specifične objekte u grupi. Na primer, kada čovjek razmišlja o šrafcigeru, iz mozga se aktiviraju sjećanja i znanja na to kako se drži, kako se vrti, koja je moguća veličina i sva ostala saznanja vezana za to iskustvo.

U jednom eksperimentu istraživači sa Univerziteta Temple, u Filadelfiji, tražili su od studenata da pucaju iz pištolja. Zatim su od nekih zatražili da lažu da nisu to uradili, dok je druga grupa govorila istinu. Mozak „lažova” aktivirao je četrnaest zona u mozgu, što je duplo više nego kod subjekata koji su pričali istinu. Eto i potvrde: lakše je govoriti istinu nego lagati.

Kako je mnogo toga od građanskih prava i sloboda odletjelo kroz prozor nakon 11. septembra, ne čudi i pojačani interes američkih vlasti za identifikaciju misli ili „neuronsko dekodiranje”. Naime, visokotehnološko odjeljenje Pentagona DARPA već duže vrijeme intezivno radi na razvijanju metoda i tehnologija za utvrđivanje istinitosti iskaza putem funkcionalne magnetne rezonance. Takođe, Pentagon finansira 20 civilnih projekata sa sličnim predmetima istraživanja.

Zato i ne čudi što je razvoj ovakvih tehnologija već predmet diskusija sa etičkog stanovišta. Prema mišljenju mnogih, nema sumnje u to da će se o ovome jednog dana raspravljati i na Vrhovnom sudu. Postoje dva stanovišta: jedno je bazirano na Petom amandmanu (koji štiti građane od zloupotreba vlasti u sudskom procesu), a drugo je na poziciji da nema razlike skeniranja mozga i detektora laži ili, čak, da se uzimanje slike moždane aktivnosti ne razlikuje od uzimanja otisaka prstiju ili uzorka nečije DNK. Jasno je da pravosudni sistem, baš kao i cjelokupno društvo, nisu spremni za ovakav tehnološki razvoj. Zakoni neće morati da regulišu samo korišćenje ovih tehnologija od strane države. Ima i drugih zainteresovanih strana...